07. 03. 2010

Press

Dosije

Pocepana planeta

Zemlju sve češće pogađaju razorni zemljotresi, ali i katastrofalne poplave, uragani, suše, promena klime... Da li se to ostvaruju vizije vremena pred sudnji dan Nostradamusa i Baba Vange ili su u pitanju normalne prirodne pojave?

Evo, počelo je! Ovim rečima su zagovornici teze o istinitosti Nostradamusovih stihova ispratili seriju katastrofalnih zemljotresa koji su od početka ove godine prodrmali tle rodne nam kugle. Najpoznatiji prorok srednjovekovne Evrope ostavio je u amanet viziju ne baš ružičaste sudbine „plave planete", koja bi, kako to naslućuju tumači njegovih spisa, trebalo da svoju konačnicu doživi upravo ovih, naših godina.
A potpuni smak najaviće, kako tvrde, baš zemljotresi. A onda su tu i poplave, suše, ludi lideri, nuklearno naoružanje... Da li baš tim redom, pojedinačno ili u sinergiji, ne navodi se, ali su ubeđeni da ćemo se sami uveriti. Na osnovu primene savremenih algoritama, koje su koristili autori knjige „Nostradamusov kod", ulazimo u sam finiš poznatog sveta, jer je konačan kraj najavljen za period između 2007. i 2012. godine. Autori knjige su kao „ludog vođu" označili, a koga drugog do Osamu bin Ladena, koji će se domoći nuklearnog oružja i krenuti u konačni obračun sa Evropom. Jedna takva bomba završiće nam u komšiluku - u Sredozemnom moru, i zatrovati sve živo u njemu, a ostatak nuklearnog arsenala taj „vođa" okrenuće ka Rimu, davnašnjem cilju ekstremista.

Ali nostradamusolozi kažu da je to samo početak, jer će kulminacija uslediti dolaskom Antihrista. On će iskoristiti delovanje ludih vođa i preuzeti kontrolu nad svetom, a tu je i „crni papa", za kojeg mnogi tvrde da je predsednik SAD Barak Obama. I njemu se, po tim tumačenjima, ne smeši blistava budućnost pa će se nakon njegove prerane smrti dogoditi ekonomski krah SAD. Tu situaciju će, navodno, iskoristiti Antihrist i uvesti svet u treći svetski rat, a čovečanstvo u potpuni kraj.

Za one koji ne veruju u ovakav scenario, branioci verzije kataklizme potežu novi argument - Baba Vangu! Ova slepa bugarska vidovnjakinja, koja je prorekla brojne katastrofe, među kojima su i početak Drugog svetskog rata, potop ruske nuklearne podmornice „Kursk" i napad na kule bliznakinje, za ovu godinu je najavila treći svetski rat. To će se, govorila je, desiti nakon pokušaja atentata na četiri državnika i sukoba u Hindustanu, a svemu tome prethodiće drastično pogoršanje ekološke situacije na Zemlji. Ona je za 2023. godinu najavila i promenu Zemljine orbite, doduše neznatno, a sudeći prema novim podacima, to se izgleda već dogodilo posle zemljotresa u Čileu. Američka svemirska agencija NASA saopštila je da je zemljotres koji je 27. februara pogodio Čile i prouzrokovao smrt više od 700 ljudi verovatno pomerio Zemljinu osu i tako skratio trajanje dana.

- Zemljotresi mogu da izazovu pomeranje stotina kilometara stena za nekoliko metara, što menja raspodelu težine na planeti, a to utiče na rotaciju Zemlje. Procene pokazuju da se dužina dana verovatno skratila za 1,26 mikrosekundi (milioniti deo sekunde). Osa oko koje je raspoređena Zemljina masa verovatno se pomerila za oko osam centimetara - izjavio je Ričard Gros, geofizičar NASA.
Posle ovih sumornih prognoza, proročanstava i ne manje ohrabrujućih činjenica, preostaje nam samo da sačekamo sudnji dan ove, sledeće ili najdalje one naredne godine. Ali, naučna saznanja ipak bude nadu. Ako su ljudska pokvarena mašta i glupost bezgranični i mogu svakog momenta da izmrve planetu, dotle priroda nikada neće učiniti takvu nepromišljenost da izvrši samoubistvo. Šef odseka za seizmologiju u Republičkom seizmološkom zavodu Branko Dragićević kaže da, iako ljudi zamišljaju da Zemlja može da se raspoluti zbog nekog jakog zemljotresa ili da pukotina bude tolika da lava počne da kulja na sve strane, šansa za tako nešto je gotovo nikakva.

- Pukotine u Zemljinoj kori, koje se javljaju prilikom zemljotresa, mogu biti savim male, od svega nekoliko milimetara do velikih dimenzija, kao što se to desilo prilikom zemljotresa jačine 9,5 stepeni Rihterove skale u Čileu 1960. godine. Dužina rasada je tada iznosila 1.000 kilometara, a površina 100.000 kvadratnih kilometara. To znači da je prosečna dubina pukotine bila oko 100 kilometara. Ako znamo da je poluprečnik Zemlje oko 6.500 kilometara, to znači da bi, teoretski, pukotina koja bi mogla da raspoluti Zemlju trebalo da ima 10.000 kilometara! Prema tome, razmere najvećeg zemljotresa dostižu tek hiljaditi deo preseka zemlje po velikom krugu. Ako bismo Zemlju predstavili kao jabuku, tada bi ognjište najjačeg zemljotresa mogli da označimo pukotinom u kori dužine 10 milimetara, a dubine 1,5 milimetara. Dakle, zemljotresi ne mogu da predstavljaju nikakvu opasnost po Zemlju - ističe Dragićević.

Loša vest je da zemljotresi, uprkos svim dostignućima u ovoj oblasti, ne mogu da se predvide. Dragićević, međutim, dodaje da nema razloga za paniku i da ne bi trebalo povezivati sve zemljotrese, pa tako ni nekoliko poslednjih - od Haitija i Čilea do Turske.
- Godišnje se dogodi nekoliko miliona zemljotresa. Seizmologija je mlada nauka, postoji tek poslednjih stotinak godina i veoma je teško prognozirati zemljotres sa tačnošću od jednog dana. Postoje kratkoročne za jedan dan, srednjoročne za desetak godina i dugoročne, koje se odnose na više decenija i vekova. Pripreme jednog zemljotresa traju nekoliko godina i za to vreme on ima određene manifestacije, najavljivače. Ali, nevolja je u tome što oni nisu tipski za sva područja. Najavljivač u jednom ne važi u drugom. I seizmološki naprednije i bogatije zemlje od nas retko uspevaju da utvrde vreme zemljotresa. Kinezi su se najviše bavili kratkoročnom prognozom i oni su uspevali da pre 30-40 godina prognoziraju zemljotres. To su činili uz pomoć geofizičkih merenja, ali praćenjem ponašanja životinja. I uspeli su da predvide zemljotres u jednoj provinciji. Tada su spasli nekoliko stotina hiljada života, a već naredne godine u drugoj provinciji to im nije pošlo za rukom - objašnjava Dragićević.

Srbija pripada zemljama srednje ugroženosti od zemljotresa. Najjači su bili između 5,7 i 5,9 stepeni po Rihteru. Kako objašnjava naš sagovornik, pripadamo području gde se afrička ploča podvlači pod evropsku, i to nekoliko centimetara godišnje, čime se akumulira velika količina seizmičke energije. Zato se snažni zemljotresi i događaju baš na području Portugala, Italije, Alžira, Maroka, Iraka, Irana, Grčke, Turske, a mi, srećom, nismo u središtu te pozornice.

Siniša Dedeić