Telepatija
u praksi
Kad se
bez uobičajene komunikacije
prenose neki utisci ili misli,
ljudi to nazivaju telepatijom.
Pojavljuje se kod onih koji
su vrlo bliski jedno drugome
po osećajima i emocijama. Zar
o tome ne govore i istinite
priče o majkama koje su u vreme
rata tačno osećale kad bi im
sin na ratištu bio ranjen ili
je nestao? Koliko smo puta rekli
sagovorniku: "Znam šta sada
misliš"? I on je, nešto redje
ali ipak dovoljno za potvrdu
teze, izgovarao baš ono što
smo od njega očekivali. Mlada
žena, recimo, pomisli: "Baš
bi mama mogla da me pozove",
a već je zazvonio telefon i
brižna majka se odazvala pozivu.
U istu grupu spoznaja spadaju
i i susreti sa nekim kod koga
odmah osetimo istu "talasnu
dužinu", što kod nas izazove
jaku privlačnost. U slučaju
kad su u pitanju osobe suprotnog
pola - to je ponekad ljubav.
Šta se
dogadja u tudjoj glavi, nije
tako teško dokučiti kao što
se uopšteno veruje. Znamo da
je naš mozak nalik na kompjuter
u kojem su sve stanice spojene
strujnim krugovima. Tako dolazimo
do saznanja da misli nisu ništa
drugo nego impulsi koje neprekidno
šaljemo. Njih mogu da primaju
mnogi od nas, ali oni toga uglavnom
nisu svesni. Šta se sve može
postići psihičkom snagom, govori
primer izvesna Anite K, koji
je zabeležio poznati psiholog
Magnus Vels. Gospodja Anita
K. spremala se da se preda snu
u svojoj bračnoj postelji. Mir
joj je ulivalo i ravnomerno
disanje njenog supruga. Zatvorila
je oči spremna da utone u san
i onda su odjednom na njenom
unutrašnjem ekranu počele, kao
u filmu, da se odvijaju neke
scene. Videla je svog muža kako
ulazi u automobil i kako vozi
ka autoputu. Bila je noć i farovi
raznih vozila presecali su tamu.
Suprug, Georg, ubrzavao je,
da bi u jednom trenutku naglo
okrenuo volan na suprotnu stranu
i munjevitom brzinom uleteo
u traku iz drugog smera. I tada
se dogodilo: automobil se sudario
sa vozilom koje mu je dolazilo
u susret... Iz olupine je suknuo
jarki plamen. Užasnuta Anita
videla je kako njen Georg gori
u toj vatri.
San
kao i svaki drugi, rekao bi
neko, Anita je, medjutim, ležala
kao skamenjena. Ona je znala:
ovo nije bio san, već vizija
budućnosti. Uspravila se u krevetu,
upalila svetlo, nagnula se nad
muža i muklo ga upitala: "Šta
ti to hoćeš sa sobom?" Probudjeni
Georg gledao je u nju ništa
ne shvatajući. "Ti hoćeš da
se ubiješ!" viknula je. Muž
se smesta rasanio i umesto poricanja,
upitao je: "Otkud znaš?" Ništa
mu nije objašnjavala, objašnjenje
je očekivala od njega. I on
je priznao: upravo je maločas
odlučio da automobilom odjuri
u smrt. "Zašto?" - zavapila
je žena, strahujući da je ona
uzrok toj odluci. On se već
sasvim razbudio i, mucajući,
počeo je da objašnjava kako
je izgubio na kartama, pa kako
je pozajmio novac od kolege...
I najzad, kako je proneverio
pare svoje firme. Za dan-dva
očekivao je dolazak finansijske
kontrole, shvatio je da će sve
biti otkriveno i da njemu više
nije mesto na ovom svetu. "Propao
sam" - zaključio je. "Ako izvršim
samoubistvo, to će biti nalik
na nesrećni slučaj, bar ćeš
ti dobiti pristojno životno
osiguranje..." Energična Anita
pronašla je rešenje: pozajmiće
tu svotu od svog oca i vratiće
mu kad budu mogli... Georg je
odustao od očajničkog čina i
bio je spasen. Anita i danas
smatra da to što je u odlučujućem
trenutku vizionarski pročitala
misli svoga muža, spada u oblast
čuda.
Ono
što se ovde dogodilo može se
nazvati šestim čulom, ili psihičkom
snagom, kako to definišu naučnici.
Svako od nas ima takve snage,
samo ih treba razviti. Nauka
čak tvrdi da svako može da nauči
da čita i prenosi misli, ukoliko
tome učenju posveti dovoljno
vremena i upornosti. Pokušajte
da to utvrdite jednim primerom
koji više liči na igru nego
na naučni ispit. Pretpostavimo
da ste vi odašiljač, a vaš partner
primalac misli. On treba da
ode u drugu prostoriju. To može
da bude i u vašem stanu, jer
udaljenost prilikom eksperimenta
nema nikakvu ulogu. Dogovorite
se za tačno vreme kada će on
krajnje opušteno sesti za sto.
Pritom mora da ima pri ruci
papir i olovku da bi zabeležio
ono što će primiti. Morate,
naravno, da se dogovorite da
svaki put bude odaslata neka
vrsta misaonog telegrama, što
će reći - uvek samo jedno kratko
saopštenje. Vi kao odašiljač
takodje treba da se opustite
i da potpuno oslobodite um svih
misli. Za svaki slučaj, uzmite,
na primer, neku knjigu u ruke.
Pročitajte nekoliko rečenica,
opustite se, sve zaboravite,
i tad ste spremni za slanje
misaonog telegrama. Zatvorite
oči, duboko udahnite i svom
snagom se usmerite na reči:
čitam knjigu. Izdahnite i glasno
izgovorite rečenicu: "Misao
je poslata". Emitujte nekoliko
puta tu radio-izjavu, ali nastojte
da eksperiment ne traje duže
od 15 minuta.
Ako vežbate
češće, a da pri tom i odašiljač
i primalac mogu da menjaju svoje
funkcije, postići ćete iznenadjujuće
rezultate. Naučićete nešto što
se u mnogim državama, posebno
u Rusiji i SAD, smatra delom
vojnog obrazovnog programa,
a koristi se čak i u obuci kosmonauta.
Ovakav psihički trening služi
za bežično prenošenje misli
na velike daljine.