Tekumsehova
kletva
Poznat
i kao kletva Tipekanoa, predsednička
kletva, kletva nulte godine
i dvadesetogodišnja kletva,
ovaj termin predstavlja fenomen
tokom koga je od 1840. do 1960.
svaki američki predsednik izabran
na tu funkciju u godini koja
se završava nulom, umro tokom
svog mandata.
Kletvu
je, prema priči, "razbio" tek
Ronald Regan. Ova priča je prvi
put pomenuta u čuvenoj Riplijevoj
knjizi Verovali ili ne,
objavljenoj 1931. godine. Počinje
smrću Vilijama Henrija Harisona
1841, izabranog za predsednika
SAD 1840. Svake dve decenije
od tada pa tokom sledećih 120
godina, pobednik na predsedničkim
izborima (od Harisona do Džona
Kenedija) umro bi tokom svog
boravka u Beloj Kući. Jedini
predsednik koji je umro tokom
mandata a ne uklapa se u ovaj
obrazac je Zakari Tejlor - preminuo
od akutnog gastroenteritisa
samo 16 meseci posle izbora
za predsednika 1850.
Naziv
"Tekumsehova kletva" vezuje
se za bitku iz 1811. godine.
Kao guverner Indijanske teritorije,
Vilijam Harison je podmitio
Indijance da ustupe svoje zemlje
američkoj vladi. Za uzvrat im
je poklonio viski, koji će među
američkim domorocima izazvati
epidemiju alkoholizma sa svim
pratećim posledicama. Takav
neprijateljski i nečovečni čin
je naljutio poglavica Šonija
Tekumseha, čije ime znači Panter
Na Nebu, pa je sukob Indijanaca
i vojnika u plavim uniformama
postao neizbežan. Vilijam Henri
Harison je 1811. napao Tekumsehovo
selo i u žestokoj bitci porazio
Tekumseha i njegovog brata Tenskvatava
(poznat pod nadimkom Prorok)
na obalama reke Tipekanoa. Harison
je tako zaradio nadimak Stari
Tipekanoa,a još više učvrstio
svoju reputaciju pobedivši i
Britance u bitci na Temzi tokom
rata 1812. Navodno je tada Prorok
bacio kletvu na Harisona i na
sve buduće stanovnike Bele Kuće.
Kada
je Ripli objavio priču, glasine
o keltvi su nanovo postale aktuelne
jer su se približavali izbori.
Uoči izbora američkog predsednika
1940, priča o kletvi koja preti
Beloj Kući je podgrejana crtanim
filmom Džona Hiksa, posebno
rečenicom da je "u poslednjih
100 godina svaki američki predsednik
izabran u intervalu od 20 godina
umro za svog mandata"!
Ed Koterba,
poznati kolumnista toga vremena,
samo je ponovo pokrenuo priču
1960. godine. Dvadeset godina
kasnije, kletva je bila više
nego dobro poznata Amerikancima,
koji su se već kladili hoće
li i pobednik na novim izborima
potvrditi dotadašnje pravilo.
Kongresna biblioteka je sprovela
istraživanje u leto te 1980.
godine o poreklu priče. Zaključak
je bio da "iako je priča godinama
poznata, ne postoje dokumentovani
izvori niti se pominje u bilo
kom štampanom obliku".
Tokom
predizborne kampanje 1980, predsednika
Džimija Kartera su u Dejtonu
u Ohaju novinari upitali šta
misli o kletvi. "Ne bojim je
se. I da znam da će se kletva
ostvariti opet bih se kandidovao,
postao predsednik i čino najbolje
što umem sve do poslednjeg dana
života", odgovorio je Karter.
Karter je izgubio od Regana
na tim izborima, pa su njegove
hrabre reči ubrzo zaboravljene.
Izbor Ronalda Regana nije pratila
i njegova smrt na mestu predsednika,
što su mnogi očekivali. Regan
je preživeo osam godina u predsedničkoj
fotelji, uprkos pokušaju atentata
koji se dogodio svega nekoliko
meseci posle njegove inaguracije.
U danima posle tog događaja,
kolumnista Džek Anderson je
objavio tekst Regan i jezivi
faktor nula, primetivši
da je četrdeseti predsednik
ili opovrgao sujeverje ili ima
devet žvota.
Kako
je to bio slučaj i nakon smrti
predsednika koji su preminuli
za vreme mandata, Regana je
u fotelji nasledio njegov potpredsednik
Džordž H.W. Buš, prvi potpredsednik
SAD u 150 godina koji se predsedničkog
položaja dočepao na drugi način,
a ne posle smrti ili ostavke
prethodnog predsednika. Reganov
atentator Džon Hinkli Junior
je na suđenju proglašen ludim,
ali ne postoje dokazi da je
njegov pokušaj ubistva predsednika
bio motivisan kletvom. Šta više,
svaki predsednik od Ričarda
Niksona na ovamo se bar jednom
suočio sa pokušajem ubistva.
Slično
je prošao i Džordž W. Buš. Tokom
poslednje predizborne kampanje,
priče o pokušaju ubistva i hapšenja
potencijalnih atentatora nisu
mimoišle ni aktuelnog američkog
predsednika a tada kandidata,
Baraka Huseina Obamu. Neki veruju
da je Regan "razbio" kletvu
jer je preživeo pokušaj ubistva
i na sopstvenim nogama napustio
Belu Kuću (umro od Alchajmerove
bolesti 2004.) Drugi pominju
da je Regan, prilikom polaganja
predsedničke zakletve, zahtevao
da licem bude okrenut u pravcu
svoje matične države, Kalifornije.
Buš je takođe bio okrenut u
istom pravcu. To je značilo
da su bili okrenuti licem prema
zapadu, iako je trebalo da tradicionalno
budu okrenuti prema istoku.
Upućeniji smatraju da kletva
upravo zbog toga nije delovala.
Predsednici i kletva
Izbori:1840.
Predsednik:Vilijam Henri
Harison
Mandat u vreme smrti:Prvi
Uzrok smrt :Pneumonija
Datum smrti:4.4 1841.
Izbori:1860.
Predsednik:Abraham Linkoln
Mandat u vreme smrti:Drugi
Uzrok smrt :Ubijen
Datum smrti:15. 4 1865.
Izbori:1880.
Predsednik:Džejms A. Garfild
Mandat u vreme smrti:Prvi
Uzrok smrt :Ubijen
Datum smrti:19. 9 1881.
Izbori:1900.
Predsednik:Vilijam Mekinli
Mandat u vreme smrti:Drugi
Uzrok smrt :Ubijen
Datum smrti:14. 9 1901.
Izbori:1920.
Predsednik:Voren Dž. Harding
Mandat u vreme smrti:Prvi
Uzrok smrt :Neizvesno: srčani
udar, moždani udar ili otrov
Datum smrti:8. 2 1923.
Izbori:1940
Predsednik:Franklin D. Ruzvelt
Mandat u vreme smrti:Četvrti
Uzrok smrt :Cerebralna hemoragija
Datum smrti:12. 4 1945.
Izbori:1960.
Predsednik:Džon F. Kenedi
Mandat u vreme smrti:Prvi
Uzrok smrt :Ubijen
Datum smrti:22. 11 1963.
Izbori:1980
Predsednik:Ronald Regan
Mandat u vreme smrti: Prvi
Uzrok smrt :Pokušaj ubistva,
ranjen ali nije umro
Datum smrti:5. 6 2004.(Nije
umro u predsedničkoj fotelji)
Izbori:2000
Predsednik:Džordž W. Buš
Pokušaj ubistva, preživeo
Još je živ