1 2
3
Zbog čega ni drvinisti ni
kreacionisti, ni zagovornici
intligentnog dizajna ne mogu
da objasne anomalije koje se
javljaju kod pripitomljenih
biljaka, životinja i ljudi.
Dvadesetpetogodišnji
službenik u patentnom zavodu
po imenu Albert Ajnštajn, te
1905. godine je jednim potezom
potpuno uništio 200 godina poznatu
činjenicu da je Isak Njutn znao
bukvalno sve što se o fizici
moglo saznati. U svom radu dugom
svega nekoliko stranica, Ajnštajn
je poslao u penziju veliki deo
tadašnje "realnosti". A
1905. godine je odbacivanje
Njutna bilo isto toliko gromoglasno
i veliko kao i rušenje Berlinskog
zida u novije vreme.
Sada,
međutim, još jednoj velikoj
i dobro poznatoj "činjenici"
preti arhiviranje na prašnjivim
policama istorijskih zabluda
i samo je pitanje trenutka kada
će se pojaviti neki novi Ajnštajn
i izazvati još jedan naučni
prevrat. I baš kao što se to
događalo i 1905, svaki današnji
"svetski stručnjak" umire od
smeha makar i na nagoveštaj
da bi činjenice kojih se drži
kao pijan plota mogle biti dovedene
u pitanje. A ako su činjenice
zaista kriterijum - što bi morala
da bude konstanta, iako u praksi
to veoma često nije slučaj -
teoriji Čarlsa Darvina o prirodnoj
selekciji preti izumiranje.
Treba imati na umu da nije baš
svako ko dovodi u pitanje evoluciju
automatski kreacionista koji
veruje u biblijsko stvaranje.
Darvinisti vole da svoje protivnike
verbalno uvaljaju u katran i
perje, s obzrom na popriličan
apsurd kreacionističke dogme.
Teško
je raspravljati sa kreacionistima,
s obzirom da oni ne odustaju
čak ni od očigledno manjkavih
i pogrešnih delova svoje argumentacije,
na primer, bukvalne interpretacije
"šestodnevnog stvaranja". Naravno,
neki od njih su pokušali da
zauzmu razumniji stav, ali tu
manjinu je nemoguće primetiti
i čuti u ogromnoj, bučnoj većini
onih mnogo isključivijih. Odnedavno
je u naučnu arenu stupila jedna
nova grupa, daleko obrazovanija
od tipični kreacionista. Ta
je grupa razvila teoriju nazvanu
inetligentni dizajn (ID), kojoj
u prilog ide neočekivano obilje
naučno dokazanih činjenica.
Zagovornici
ID su se voljno odrekli svojih
kreacionističkih korena, insistirajući
da, s obzirom da je život čak
i na najosnovnijem nivou tako
neverovatno i nepojmljivo kompleksan,
nije mogao da tek tako "jednostavno
nastane", kako tvrde darvinisti.
Zapravo, dogma da se "život
nekako formirao od organskih
molekula" je gotovo isto tako
apsurdna kao i ona "da je sve
stvoreno za šest dana". Zagovornici
ID su to shvatili i iskoristili,
ali su takođe istakli da je
sve nastalo od božije ruke (kakvo
god ime taj Bog nosio) ili "sredstvima
spoljašnje intervencije", što
ukazuje na koga se ovi ljudi
klade.
"Spoljašnja
inervencija" je providni eufemizam
za Znate Već Šta (uz izvinjenje
Džoani Rouling koja u Hariju
Poteru glavnog negativca, lorda
Valdemora čije se ime ne sme
izgovarati, naziva Znate Već
Ko. Ideja da su ljude možda
stvorili vanzemaljci je toliko
nepojmljiva i ogavna zvaničnoj
nauci i religijama da čak ne
žele ni da ih pomenu). Za darviniste,
kreacioniste i ID, stvaranje
od strane Znate Već Čega je
najapsurdnija tvrdnja od svih.
A opet, može se pokazati da
teorija o tome na svojoj strani
zaista ima najveću gomilu činjenica
i najbolje šanse da njena tačnost
bude dokazana na kraju. Bukvalno
svaki naučnik vredan svog doktorata
će insistirati da nekako, na
neki način, forma evolucije
počiva u suštini svih životnih
oblika i procesa na Zemlji.
Pod "evolucijom" podrazumevaju
čitav arsenal eventualnih interpretacija
koje bi mogle da objasne kako,
tokom ogromnih vremenskih perioda,
jednostavni organizmi mogu da
se transforimišu u mnogo kompleksnije
organizme.
Ta široka
definicija pruža nauci kao celini
dovoljno prostora za manevrisanje
i traganje za istinom o evoluciji,
što je njen tobožnji cilj. Međutim,
među pojedinačnim naučnicima
ta ista širina obuhvatnosi znači
da niko nije pretplaćen na istinu,
što im otvara velike mogućnosti
za žestoke, ubilačke rasprave.
U Darvinovom slučaju, te su
rasprave u startu bile ugušene.
Tačno ili pogrešno, njegova
teorija je poslužila daleko
višoj svrsi od pukog izazova
načinu promišljanja životnih
procesa od strane tadašnje nauke.
Obezbedila je nešto što je svakom
naučniku očajnički potrebno:
snažnu suprotnost intelektualnim
besmislicama koje su dopirale
sa predikaonica svake crkve,
sinagoge i džamije širom sveta.
Mnogo
pre Darvinovog rođenja naučnici
su dobro znali da Bog nije stvorio
Zemlju niti bilo šta drugo u
univerzumu za bukvalno šest
dana. Ali da su to javno izneli,
bili bi podvrgnuti istoj vrsti
cenzure koja se javlja i danas
kad se neko usudi da otvoreno
dovede u pitanje evoluciju.
Dogma je dogma u svakoj generaciji
i epohi. Darvinov medeni mesec
sa perjanicama tadašnje nauke
je bio relativno kratak. Trajao
je tek toliko koliko im je bilo
potrebno vremena da razumeju
da je sve što im je Darvin ponudio
bio obris šume ideja koji je
samo opštim terminima objašnjavao
široku rasprostranjenost života.
Njegovoj šumi je nedostajalo
opipljivo drveće. Čak i tako,
kada je taj koncept kristalizovan
kao "prirodna selekcija", termin
"opstanak najjačih" je stvoren
kako bi se koncept objasnio
laicima.
Kada
je većina javnosti postala ubeđena
da je evolucija legitimna alternativa
kreacionizmu, nauka je skinula
rukavice. Međusobno pesničenje
je započelo upravo povodom drveća
koje je sačinjavalo Darvinovu
šumu. Vremenom su naučnici raščlanili
originalnu Darvinovu šumu na
različito drveće. To je raščlanjivanje
bilo široko i duboko i brojno
je drveće stradalo od ruke samih
naučnika. Ali uprkos takvom
proređenju, šuma je ostala snažna
i uspravna. Nekako, na neki
način, na delu je prirodna sila
koja upravlja svim aspektima
protoka i promena života na
Zemlji. To je naučna mantra
koju svaki naučnik pobožno otpeva
pri susretu sa svakim kreacionistom
- a odnedavno i sa zagovornikom
ID - koji pokuša da dovede u
pitanje trulež jednog ili više
drveta koja često postanu očigledna.
Čak je
i Darvin shvatio da podaci iz
njegovog doba nisu obezbedili
nesumnjive dokaze da je njegova
teorija ispravna . Posebnu mu
je muku predstavljalo odsustvo
"prelaznih vrsta" u fosilnim
nalazima. Bile su mu potrebne
da dokaže da su se, tokom ogromnog
perioda vremena, vrste zaista
postepeno transformisale u druge,
"više" vrste. Tako je teorija
evolucije bila prisiljena da
brani jedan od svojih temelja,
a više od 150 godina kasnije
još uvek među fosilnim ostacima
nisu pronađene jasne prelazne
vrste. Kako je ovo najranjiviji
deo Darvinove teorije, kreacionisti
ga sa velikim uživanjem neprekidno
napadaju, što je nagnalo naučnike
da povremeno istaknu nekolicinu
svojih članova koji pokušavaju
da smire strasti. Nažalost po
njih, svaki otkriveni slučaj
takozvane "karike koja nedostaje"
pokazao se kao loš falsifikat
i nesumnjiva prevara. Ali naučnici
nisu zastrašeni razotkrivanjem
ovakvih prevaranata u svojim
redovima. Oni njihove postupke
smatraju opravdanim jer, kako
insistiraju, još nije prošlo
dovoljno vremena da bi u toj
gomili mahom nekompletnih fosilnih
ostataka pronašli ono što im
je potrebno.
Istina
je da nedostaju neke veoma dugačke
fosilne vremenske linije, ali
je mnogo više onih koje su dobro
dokumentovane. One su bile rigorozno
istraživane tokom poslednjih
150 i više godina,ali uzalud.
U bilo kojem drugom slučaju,
trag dugačak preko 150 godina
koji vodi u slepu ulicu bi ukazao
na pogrešni pristup problemu.
Ali ne i kada je u pitanju zvanična
nauka. Naučnici bezbrižno nastavljaju
napred, ubeđeni u apsolutnu
ispravnost svoje misije i uvereni
da će njihova neuhvatljiva karika
koja nedostaje biti pronađena
ispod sledećeg odaljenog kamena.
Pre ili kasnije, veruju oni,
neki član te naučne zajednice
će je pronaći i sve će se lepo
poklopiti u harmoničnom sazvučju.
1 2
3