Silnici
i vidovnjaci
Poznata
je legenada o nekom drevnom
samodršcu koji je voleo da se
naruga proricateljima, postavljajući
im uvek ista pitanja: "Reci,
kada će nastupiti moja smrt?"
Naoružavši se tablicama, astrolozi
su brižljivo izračunavali datume
i izveštavali vlastelina. On
bi se nasmešio i izdao naredbu
straži da smesta pogube proricatelja.
A ipak se među njima našao jedan
o kojem se nemilosrdni i podmukli
samodržac brinuo gotovo kao
o sebi samome, starajući se
da mu ne padne ni dlaka s glave.
Za toliku "čast" drskom proroku
bio je dovoljan tek jedan kratak,
ali promućuran odgovor na uobičajeno
pitanje: "O, gospodaru! Umrećeš
sledećeg dana posle moje smrti!"
Istorija
je ponovila tu legendu u tragičnoj
varijanti. Mnogo prljavih reči,
među kojima je bilo i istinitih,
pušteno je, poput strela, na
leđa Grigorija Raspućina, koji
je sticao sve više vlasti na
poslednjem ruskom imperatorskom
dvoru. Supruga Nikolaja II bukvalno
se zaklinjala u njega; pa jedino
je taj ogromni, divlji čovek,
koji se pojavio neznano odkud
iza Urala, umeo da leči naslednika
prestola Alekseja od i danas
neizlečive bolesti-hemofilije.
Ali,
Raspućin je posedovao i dar
predviđanja. On je molio cara
da ne pušta genijlnog premijera
Stolipina u Kijev, jer će ga
tamo ubiti. Stolipin je zaista
ubijen u Kijevu. Raspućin je
jednom rekao carici: "Dok sam
ja živ, svima vama i dinastiji
ništa se neće dogoditi. Kada
mene ne bude - nestaće i vas."
Uskoro posle obračuna kneza
Jusupova i drugih zaverenika
sa Raspućinom, car Nikolaj II
izgubio je presto, a kroz godinu
dana zajedno sa celom porodicom
bio je streljan od strane boljševika
u podrumu kuće Ipatijeva u Jekaterinburgu.
Napoleon
i monah
Veliki
Napoleon, kada je tek bio mali
kaplar, dospeo je slučajno na
tavan monaha Pjera le Klera,
gde je video astrološku kartu
svog budućeg života. On je bio
toliko zaprepašćen slikom svoje
budućnosti, koja se prostrla
pred njim, da nije mogao da
je zaboravi do poslednjeg dana.
Nekoliko
dana pre državnog prevrata,
koji je učinio Napoleona prvim
konzulom, on je najdetaljnije
ispitivao monaha koji će dan
biti najpogodniji za pokušaj
od kojeg je zavisilo mnogo,
ako ne i sve. Napoleon je bio
ne samo hrabar, nego i izvanredno
zahvalan čovek. Pošto je postao
imperator, naredio je da se
pronađe stari monah kako bi
ga nagradio doživotnom penzijom
i udobnom kućom u Versaju. Ali,
i stari Pjer le Kler bio je
isto toliko zahvalan. Par dana
pre Vaterloa, gde je Napoleon
pretrpeo presudni poraz, monah
je, skupivši poslednje ostatke
snage, krenuo na put da spreči
tragediju.
Često
je bio zaustavljan, izlagan
saslušanjima kao uhoda, ali
je ipak stigao do štaba u noć
pred bitku. I tu se sudbina
složila u skladu sa horoskopom
koji je davno sastavio stari
astrolog. Monaha nisu pustili
Napoleonu. Stražari su ga, smejući
se i rugajući mu se, ćuškali
i gurnuli u blato. Dan posle
poraza Napoleonove vojske monaha
su našli mrtvog u kanalu, a
njegova već davno ukočena ruka
držala je fatalni horoskop.
Uostalom, neke njegove iscepane
stranice i danas se čuvaju u
pariskim arhivima. A da se astrolog
susreo sa imperatorom, ko zna
kakav bi tok uzela svetska istorija.
U zatvor
zbog proricanja
Zbog
svojih predskazanja nisu izbegli
zatočeništvo veliki Paracelzus,
ali i mnogi manje poznati astrolozi.
U jeku francuske revolucije
Mara, Sen-Žist i Robespjer posetili
su jedne noći salon pariske
vidovnjakinje madam Lenorman.
Ona je svoj trojici predskazala
da će umreti nasilnom smrću,
pre nego što prođe godina dana
od tog susreta. Mara će, po
njenim rečima, umreti prvi.
Kada
je Šarlota Korde udarcem noža
prekinula Maraov život, jedne
noći je Robespjer posetio madam
Lenorman. Vadeći iz špila nasumice
tri karte koje je trebalo da
otkriju njegovu sudbinu, Robespjer
je zatvorio oči i otvorio ih
tek pošto je izvukao poslednju.
Nemilosrdni revolucionar ugledao
je pred sobom zlokobnu pikovu
devetku. Ujutro se Robespjer
štedro odužio za predskazanje
- madam Lenorman je zatočena
u tamnicu Pti-Fors kao opaka
kontrarevolucionerka.
Ipak,
madam je imala mnogo više sreće
nego nesrećni Kazot, koji je
bio poslat na gubilište samo
zbog toga što je u jesen 1788.
godine predskazao pogubljenje
budućih lidera Konventa, a pre
toga pogubljenje Luja XVI i
nekoliko njegovih dvorjana.
Proricatelj je stradao odmah,
ali sve do jedne "žrtve" njegovog
predskazanja pošle su za njim.
U Rusiji
su se oštro obračunavali sa
prorocima. Jednom, osetivši
strah i nesigurnost, car Nikolaj
je inkognito, u starom oficirskom
šinjelu, posetio na periferiji
Peterburga ubogu izbu poznate
gatare Marfuše. Dočekala je
imperatora jednostavno: - Sedi
na klupu, ne uznemiravaj se.
Jeste da nije tron, ali je na
njoj bezopasnije i mirnije.
Nikolaj, iznenađen što ga je
gatara smesta prepoznala, natmureno
je ćutao, a ona je nastavila
da govori: - Ti bi da znaš koliko
ti je ostalo da živiš. E, pa
slušaj. Pre nego što proleće
grane nastupiće tvoj sudnji
čas. Imperator je ključao od
gneva, ali je sedeo kao ukopan,
slušajući sve o svojoj prošlosti.
Marfuša ga je "čitala" kao otvorenu
knjigu, nižući detalje koji
su bili poznati jedino samodršcu.
Odgurnuvši nogom klupu, car
je izleteto napolje. Ubeđen
da je gatari poznato suviše,
osvetoljubivi imperator hitno
je pozvao šefa tajne policije
i već kroz jedan sat ispred
neugledne kućice zaustavile
su se zloslutne crne kočije.
Dželati su zakasnili. Marfuša,
ili "kijevska veštica", kako
su je nazivali u narodu, bila
bi rđava proročica da nije predosetila
takav tok događaja. Uzela je
otrov odmah po imperatorovom
odlasku. Mogla je da sačuva
život da mu je obećala "zlatna
brda", ali nije umela da laže,
ili je pak smatrala da će, ako
jednom slaže, zauvek izgubiti
svoj dar. I izabrala je smrt.
A njeno predskazanje se, naravno,
ostvarilo.
Imena
onih koji su se usudili da svoj
proročki dar posvete drskim
predskazanjima istorijskih događaja
ne bojeći se velmoža i njihovih
favorita, danas sve češće izranjaju
iz sudskih spisa prošlih vremena.
Ali, iako se vreme promenilo,
predskazanja, ako se tiču vladara,
ostala su opasna stvar. U Moskvi
se januara 1789. godine pojavio
čovek 60-tih godina, u monaškoj
odeći. Zvao se Login Kočkarjov.
Prolazeći pored kuće trgovca
Ahlopkova u Zamoskvorečju, bacio
je grudvicu u prozor: - U ovoj
kući će izbiti požar. Kočkarjova
su odmah uhapsili kao "sumnjivog
čoveka koji širi štetne glasove".
Sledećeg dana trgovčeva kuća
stvarno je izgorela. O događaju
je obavešten moskovski gubernator
Eropkin. General lično ispitivao
je Kočkarjova: - Ko si ti? -
Božji putnik. - Kako si znao
da će kuća da izgori? Uhapšeni
je odgovorio da, eto, ne zna
ni sam, ali da je još onda,
dan pre požara, video da kuća
gori. Eropkin se zainteresovao
šta čeka njega lično u skoroj
budućnosti. Kočkarjov, bez razmišljanja
odlučno izjavi: - Vas čeka velika
radost. I to već sutra. Sledećeg
dana general Eropkin dobio je
neprocenjiv dar iz Peterburga
- zlatnu tabakeru sa imperatorkinom
slikom, ukrašenu dragim kamenjem.
General se, naravno, obradovao,
ali je shvatio da treba da izbegava
dalja putnikova predskazanja
i zatvorio ga u tajnu odaju.
Ali je samoj imperatorki napisao
o čudnom čoveku. Ona je naredila
da ga hitno pošalje njoj u pratnji
specijalnog kurira. Kasnije
je pisala Eropkinu: "Kočkarjov,
koga ste mi poslali, čovek je
neobičan. On je predskazao da
će 1812. godine biti rat sa
razaranjem Moskve i da će se
taj rat završiti našom pobedom.
On još predskazuje rat početkom
XX veka sa mnogim narodima..."
Dalja sudbina samog Kočkarjova
neizvesna je: da li je ubijen
ili je istrunuo u kazamatu -
niko ne zna.
Zbog
čega su se silnici ovog sveta
toliko plašili i tako surovo
obračunavali sa astrolozima,
prorocima i vidovnjacima? Istraživači
dokazuju da je još u starom
Rimu vladalo uverenje da proricatelj
svojim predskazanjem utiče na
događaje. Kasnije su proroci
bili proganjani, spaljivani
ili bacani divljim zverima.
Naročito oni čija su se proročanstva
ticala vladarskih osoba. Taj
nesuvisli strah da predskazatelj
svojom rečju utiče na realnost
menjajući je prema svom shvatanju,
prešao je, kao tamni oblak,
i u XX vek. Tek odskora su ta
uverenja splasnula.Astrološka
predviđanja su danas dobila
oblik neozbiljne zabave za široke
mase. Predskazanje iz 1993.
godine izvesnog Pavla Globe
o smrti presednika Rusije ostalo
je bez ikakvih posledica po
predskazatelja.
Nisu li to svi izgubili poverenje
u astrologiju? A opet, veliki
matematičar ser Isak Njutn bio
je snažno zanesen astrlogijom,
kao i otac medicine Hipokrat,
koji je rekao da čovek koji
ignoriše astrologiju po zaslugama
može biti nazvan budalom, a
ne lekarom.