Prokletstvo
Grimaldijevih
Da li
nesreće u privatnom životu članova
kneževske porodice Grimaldi
izaziva srce raspusne kneginje
umrle pre tri veka, koje se
čuva u dvorskoj kapeli kneževine
Monako? Svetsku javnost je svojevremeno
silno zaokupljao "slučaj Dikrije-Huteman"
- otkriće da je Danijel Dikrije,
muž nestašne princeze Stefani
od Monaka (a pre toga njen telohranitelj
i ljubavnik, sa kojim ima dvoje
dece rođene pre sklapanja braka)
uhvaćen u preljubi sa striptizetom
Fili Huteman. Svetski listovi
su bili preplavljeni "vrelim"
fotografijama ljubavnog zanosa
Danijela i Fili (po jednima
Francuskinje, po drugima Belgijanke),
nakon čega je princeza Stefani
podnela zahtev za razvod od
muža sa kojim je u braku bila
tek nešto duže od godinu dana.
Za podanike kneževske loze Grimaldi,
međutim, ovo i nije bilo iznenađenje.
Naprotiv, moglo bi se reći da
su takav razvoj stvari očekivali.
Zašto? Zbog legende stare puna
tri veka, po kojoj su Grimaldijevi
žrtve prokletstva princeze Šarlote
(rođene 1639, a umrle 1678).
Kao potvrdu
da ova drevna legenda nije puka
izmišljotina i da u nju i danas
veruju građani kneževine Monako,
navode se činjenice koje svedoče
da će lični život članova kneževske
porodice Grimaldi stalno doživljavati
brodolome. Do kada? Sve dok
u dvoru bude bilo Šarlotino
srce. Majka pokojnog vladara
Monaka, princa Renijea, razvela
se od muža sa kojim je bila
venčana protiv svoje volje.
Svi znaju za tragičnu smrt prinčeve
žene, princeze Gracije - nekadašnje
glumice Grejs Keli, koja je
poginula u saobraćajnoj nesreći
1982. kada je navršila 50 godina,
a neposredno pred 25. godišnjicu
braka sa Renijeom.
Prinčeva
sestra Antoaneta udavala se
tri puta. Od dvojice muževa
se razvela, a treći, baletski
igrač Džon Gilin, umro je od
srčanog udara samo 40 dana nakon
venčanja. Renijeova najstarija
ćerka Karolina razvela se od
prvog muža Filipa Žinoa, a drugi,
Stefano Kaziragi, poginuo je
u automobilskom udesu. Druga
kneževa ćerka, Stefani, kako
je rečeno, doživela je bračni
brodolom zbog muževljeve preljube.
A njen brat Albert, koji je
nasledio kneževski presto, još
uvek nije našao srodnu dušu
sa kojom bi stupio u brak i
nastavio lozu. Naravno, ako
se ne račnaju njegova vanbračna
deca, o čemu se prethodnih godina
dosta raspravljalo. Mnogi u
Monaku to objašnjavaju Albertovim
"strahom od Šarlotinog prokletstva".
Ne sme
se isključiti mogućnost da je
sujeverje sve ove događaje povezalo
sa legendom. Ali, kako objasniti
činjenicu da je sve to počelo
da se zbiva od trenutka kada
je srce princeze Šarlote od
Monaka, pre stotinak godina,
zajedno sa urnom u kojoj se
nalazi, uneto u privatnu dvorsku
kapelu Grimaldijevih?
Da bi
se sled događaja razumeo, treba
se vratiti tri veka unazad,
u godinu 1678. kada je princeza
Šarlota od Monaka umrla i kada
je njeno srce, po želji pokojnice
a shodno ondašnjem raširenom
običaju među plemstvom, odvojeno
od tela, preneto u Monako i
sahranjeno u urni, u tamošnjem
manastiru posvećenom Blagovestima.
Taj čin izazvao je zgražanje
podanika i otuda tvrdnja da
je tim činom na kneževinu navučeno
Šarlotino prokletstvo. Ali,
zašto?
Stvar
postaje jasna kada se pogledaju
dokumenti. U njima stoji da
je 1639. tadašnji maršal Francuske,
vojvoda od Gramona, dobio ćerku
Šarlotu. Petnaestak godina kasnije
ona se, već poznata kao "izuzetno
lepa i senzualna devojka", pojavljuje
na dvoru francuskog kralja Luja
XIV, znanog kao Kralj Sunce,
čija ljubavnica ubrzo postaje.
Istovremeno postaje i ljubavnica
niza kraljevih velikodostojnika,
među kojima i vojvode Antoana
de Komaona, svog rođaka.
Pet godina
kasnije, kada je napunila dvadesetu,
Šarlota na francuskom dvoru
upoznaje Luja od Monaka, prestolonaslednika
male kneževine. Imao je tek
17 godina. Ali, to njegovom
dedi, princu Orlandu, i njenoj
porodici nije smetalo da "zbog
državnih interesa ugovore Lujev
i Šarlotin brak, uz zaboravljanje
njenog dotadašnjeg burnog života".
Brak je sklopljen 30. marta
1660, ali i pored toga, kako
dokumenti kazuju, "princeza
od Monaka je odmah počela da
živi dvostrukim životom". Tačnije,
tokom vremena koje je sa mužem
provodila u Monaku, u dvoru
Grimaldijevih, bila je "smerna
i sva posvećena dobrim delima",
ali kada bi se vraćala u Pariz
"bacala se vrtoglavo u naručje
svih muškaraca koje je želela,
a mogla je sve njih da zavede
sa lakoćom , zbog lepote i senzualnosti".
Luj od
Monaka je dedu Orlanda nasledio
1662, ali Šarlota je nekoliko
meseci kasnije, na zahtev Luja
XIV, pozvana u Pariz da bi bila
družbenica Henrijete od Engleske
koja se u to vreme udala za
princa Filipa od Orleana, brata
Kralja Sunca koji je nastavio
da "uživa u čarima neodoljive
Šarlote". Upravo uz Henrijetu
od Orleana Šarlota je ispoljila
"neodoljivu naklonost i prema
ženama", kako je zapisano, i
dve princeze prepustile su se
"grešnoj ljubavi", istovremeno
"vodeći ljubav i sa muškarcima".
To o "grešnoj ljubavi" doznaje
kraljica Ana, majka Kralja Sunca,
i Šarlota je po kratkom postupku
"oterana iz Versaja", dvora
francuskih kraljeva. Vratila
se u Monako i postala majka
dvoje dece "svoga muža".
Ali,
nakon Henrijetine smrti, pošto
se Filip od Orleana ponovo oženio,
ovog puta Elizabetom Šarlotom
Pfalc, Luj XIV još jednom Šarlotu
od Monaka vraća u Versaj da
bi bila družbenica Elizabeti.
I opet ona postaje kraljeva
miljenica ali i ljubavnica raznih
dvorjana, istovremeno pokušavajući
da "zavede i Elizabetu, što
joj ne uspeva". To je princeza
od Orleana jasno stavila do
znanja u svojim pismima.
Šarlota
od Monaka umrla je 1678. kada
je imala 40 godina. Pred smrt
je zatražila da joj telo bude
sahranjeno u Parizu, a srce
u Monaku. Luj od Monaka, njen
muž koji je u međuvremenu saznao
sve o ženinom burnom životu
u Parizu i Versaju, pristao
je da Šarloti ispuni poslednju
želju. "Time je pokazao da joj
je oprostio nedoličan život",
stoji u jednom od dokumenata.
I tako, Šarlotino srce biva
preneto u Monako, u urni na
kojoj je starim firentinskim
jezikom (u stvari autentičnim
jezikom državljana Monaka, mada
oni danas govore francuski)
ispisano: "Ovde počiva srce
Šarlote od Monaka". Urna je
postavljena u manastiru Blagovesti.
Već tada to je izazvalo nezadovoljstvo
državljana Monaka, koji već
generacijama tvrde da će "krivicom
tog nečistog, nevernog srca
sva pokolenja Grimaldija biti
nesrećna". Otuda i legenda o
"prokletstvu princeze Šarlote".
Koliko
je poznato iz dokumenata, to
"prokletstvo" nije se ispoljavalo
duže od 200 godina.. Ali, počelo
je da deluje od trenutka kada
je deda princa Renijea, ne zna
se tačno zbog čega, odlučio
da urnu sa Šarlotinim srcem
iz manastira prenese u privatnu
kapelu, smeštenu unutar dvorskog
dvorišta. U toj kapeli urna
se nalazi i sada. Opet nije
sahranjena u tamošnjoj kripti,
već je postavljena desno od
oltara. Od tada pa sve do ovih
dana ređaju se događaji koji
pogađaju porodicu Grimaldi -
od princeze od Monaka, bake
sadašnjeg vladara princa Alberta,
preko njegove majke Grejs Keli
do njegovih sestara Karoline
i Stefani, zarobljenih u zatvoreni
krug večito nesrećnih ljubavnih
veza.
Naravno,
ima i onih koji sve ovo pripisuju
slučajnostima i sujeverju. Ali,
postoji i verovanje po kojem
duše umrlih, naročito onih čiji
delovi tela nisu sahranjeni
sa telom, nastoje da "telo opet
sjedine i da zbog toga, sve
dok to ne uspeju, lutaju mestima
na kojima im počivaju odvojeni
delovi". Nema informacija o
tome da li članovi porodice
Grimaldi veruju u "Šalotino
prokletstvo" i da li će prihvatiti
da njeno srce bude izneto iz
dvorske kapele i sahranjeno
u manastiru. To je odluka koju
treba d adonese sadađnji vladar
kneževine Monako, princ Albert.