U
saradni sa redakcijom časopisa
TREĆE OKO, prenosimo
tekst objavljen u broju 537:
Otkud
Herakle u Kaleniću?
Zbog čega
se u rukopisima manastira Kalenić
pominje Hermes Trismegistus
- o ovoj i o drugim misterijama
vezanim za izuzetno duhovno
središte srpskog naroda za Treće
Oko govori dr Branislav Cvetković,
autor izložbe Manastir Kalenić
- šest vekova
Piše Slavoljub
Marković
Srpska
pravoslavna crkva i srpski narod
obeležili su Vidovdan, verski
i nacionalni praznik i 621.
godišnjicu sećanja na stradanje
srpske vojske koja je 1389.
na Kosovu branila svoje zemlje
i hrišćanstvo od moćne Otomanske
imperije. Nacionalna proslava
je, nimalo slučajno, ove godine
bila u Kruševcu, gradu od velikog
značaja za kosovski mit koji
je, uostalom, u doba kneza Lazara
i bio prestonica Srbije i mesto
odakle je srpska vojska krenula
u Kosovsku bitku u istoriju.
I upravo
je o ovom prazniku, u Narodnom
muzeju carskog grada, u saradnji
sa Zavičajnim muzejom u Jagodini,
otvorena izložba "Manastir
Kalenić - šest vekova."
Kroz
istoriju, manastir Kalenić,
smešten na obroncima Gledićkih
planina, zapadno od sela Oparića
u Levču, bio je i ostao duhovno
svetilo srpskog naroda, mesto
na kome je verni narod smerno
i u tišini dolazio da se pokloni
svetinji. A ona je ne samo trajala,
već i opstajala u najtežim vremenima
naše istorije. Kalenić je zadužbina
protovestijera Bogdana, njegove
žene Milice i njegovog brata
Petra. Crkva je podignuta i
živopisana između 1407. i 1413.
godine. Kalenić je stradao više
puta za vreme Turaka. Od početka
18. veka, kada su u Kalenić
došli monasi iz manastira Morače
i obnovili ga, teče buran život
monaške zajednice koji je uvek
bio određen istorijom naroda
Srbije. Krajem 1815. u manastir
su prenete i položene mošti
kralja Stefana Prvovenčanog
- svetog Simona monaha, da bi
1839. bile vraćene u Studenicu.
Kalenić je tokom 19. veka bio
postrig dvojice srpskih arhijereja,
Maksima Savića i Joanikija Neškovića.
U njemu je pred Prvi svetski
rat živeo jeromonah Nikolaj
Velimirović. Manastir je značajnije
obnovljen 1766. i nekoliko puta
kasnije, da bi između 1928.
i 1930. godine bio temeljno
restauriran. Posle Drugog svetskog
rata, konzervatorski radovi
su obavljeni u dva maha.
U novije
vreme posebna pažnja poklanja
se restauratorsko-konzervatorskim
i arheološkim ispitivanjima
kompleksa, a rezultat toga je
i izložba "Manastir Kalenić
- šest vekova", sa čijim
smo autorom, dr Branislavom
Cvetkovićem, višim kustosom
u Zavičajnom muzeju u Jagodini,
istoričarem srednjovekovne umetnosti
i vizantologom, i razgovarali.
Kopija ikone
* U poslednje vreme se dosta
radi( lo) na istraživanju ovog
kompleksa. Koja biste otkrića
izdvojili kao posebno značajna?
- Povratak Kaleniću omogućila
su najpre arheološka istraživanja
koja je u manastirskoj porti
između 1991. i 1996. vodila
Emilija Pejović. Tada otkriveni
ostaci zidina prvobitnog manastirskog
naselja, kao i jedan broj pokretnih
nalaza, skrenuli su pažnju naučnoj
javnosti na značajne pomake
ka boljem poznavanju kalenićke
najranije istorije. Nažalost,
unutrašnjost crkve još uvek
nije iskopavana, tako da je
moguće u bliskoj budućnosti
očekivati nova otkrića. Dve
monografije posvećene kalenićkom
zidnom slikarstvu Draginje Simić-Lazar,
studija Sime Ćirkovića o pomenima
protovestijara Bogdana u pisanim
izvorima, kao i knjiga Ivana
Stevovića o arhitekturi Kalenića
dodatno su pokazale koliko je
istraživanje Kalenića složen
problem. U njima su dati neki
odgovori, ali su i otvorena
nova pitanja, dosad nikad postavljana.
Istraživanja moje malenkosti
su se pridružila traganju za
odgovorima na pitanja ne samo
kada je na tom mestu podignut
tako raskošan hram u kome se
uočavaju retka slikarska rešenja,
jedinstvene prostorne instalacije
i neobični detalji fasadne plastike,
već i zašto je podignut.
* Šest vekova manastira
obeleženo je naučnim skupom
na kome se podsetilo da je Kalenić
mesto gde se služi Božanska
liturgija, a to znači da se
mi hrisćani ne sećamo samo prošlosti,
nego i budućnosti kojoj su bili
okrenuti i protovestijar Bogdan
i despot Stefan Lazarević.
- Kada je reč o Kaleniću, važno
je istaći da nedostatak izvora
već duže usmerava istoričare
ka širenju polja istraživanja
i iznalaženju novih izvora.
Moji napori iz 1997. bili su
upravo usmereni ka ispitivanju
ostataka natpisa uz portrete
ktitora, da bi se tek nedavno
došlo do toga kako je jedan
natpis prvobitno izgledao (pronađeni
su stari snimci iz 1914.), te
ko je bio Gerasim, kada je i
na osnovu čega pod figurom despota
Stefana urezao zapis s imenima
Bogdana, njegove žene Milice
i brata Petra, s tvrdnjom da
su svi oni ktitori, zajedno
sa despotom Stefanom. Pored
toga, otkriće ostataka metalnog,
srebrnog ili zlatnog okova koji
je prvobitno prekrivao kamenu
reljefnu ikonu Bogorodice s
Hristom iznad južnog otvora
priprate, dopunjava vaše pitanje
jer govori o tome da su kultna
mesta, kakvo je Kalenić, predstavljala
tačku spoja prošlosti i budućnosti
u sadašnjosti. Okovane ikone
bile su posebno poštovane svetinje
tokom svih epoha, a ova u Kaleniću
je, kako izgleda, jedini primer
okovane ikone na fasadi ukazujući
na mogućnost da je reč o kopiji
litijske ili čudotvorne ikone
koja je imala posebnu namenu.
To je vreme kad je "Beogradska
Bogorodica" zaštitnik despotove
prestonice, dok je srednji vek
uopšte doba u kome su ikone
nošene u boj i pripisivana im
odlučujuća uloga u rešavanju
vojnih sukoba...
Zagonetka
Hermesa Trismegistusa
* Upravo je Vaš referat
ukazao na neophodnost preispitivanja
ovde koncentrisane vekovne istorije...
- Čitav niz drugih otkrića
vodio je i ka preispitivanju
već poznatih izvora. Žitije
despota Stefana, iz pera
njegovog biografa Konstantina
Filozofa Kostenečkog, već je
bilo predmet složenih analiza
Nine Gagove. Ona je došla do
važnih zaključaka ukazavši najpre
na numerološku strukturu teksta
i čitav niz simbolografskih
slojeva, od toga da je ključna
ličnost s kojom despota poredi
- autor žitija Mojsije, do toga
da se na često mističan način
despot izdiže u natprirodnu
ravan. Ipak, mnogi detalji su
i dalje zagonetni, kao npr.
spominjanje Hermesa Trismegistusa.
Dok sam pretraživao žitija naišao
sam na sasvim prenrebregnuto
poređenje despota s Heraklom
što otvara vrata novim traganjima.
Potpuno neočekivan ishod na
ovom pravcu donose ispitivanja
porekla imena manastira, pa
se pojava Herakla, dobro znanog
antičkog heroja i uzora vrlina,
na mestu gde autor žitija opisuje
Angorsku i Gračaničku bitku,
direktno vezuje za pojam Kalinik
- stari oblik imena manastira
Kalenića do koga se došlo preko
prelazne forme Kalinić. Naime,
izgleda da pomen Herakla u žitiju
ima dublji smisao jer je pojam
Kalinik u antici bio najčešći
epitet ovog heroja (Herakles
Kalinikos), pošto "kalinikos"
znači "slavodobitni pobednik".
Situacija postaje složena jer
se na oltarskom prozoru, uz
dvogavog orla, nalazi isklesan
reljef muškarca koji pobeđuje
lava, a uz Davida i Samsona,
Herakle je najpoznatiji ubica
lava, dok je u srpskim izvorima
turski sultan "ričuća zver"...
Sve to dobija na značaju ako
se u analizu uvede hrišćanski
mučenik istog imena, sveti Kalinik,
čije se mošti nalaze na Rilskom
relikvijaru, a koji je u 3.
veku stradao upravo u Ankari...
Izliv Božje
milosti
* "Veza" sa kruševačkom
dvorskom crkvom Lazaricom svakako
se ne ogleda samo u načinu građenja
- na tom uzoru - crkve posvećene
Vavedenju Bogorodici?
- Veza je upravo u tome što
su oba hrama "memorije",
spomen hramovi podignuti s posebnom
namenom - Lazarica je sazidana
povodom rođenja sina prvenca
i naslednika kneza Lazara, budućeg
despota Stefana, i posvećena
njegovom imenjaku i dinastičkom
zaštitniku svetom Stefanu Prvomučeniku.
Moguće razrešenje kalenićke
složene simbolike nalazi se
u kalendaru jer taj pristup
pruža neophodnu egzaktnost pošto
je reč o datumima koji su utvrdili
samostalnu vladavinu despota
Stefana i bili više nego snažna
osnova za komemorisanje u spomen
hramovima. Naime, do sada nije
uočeno da se pomen Sv. Kalinika
poklapa s datumom Angorske bitke
(28. i 29. jul), kao što nije
uočeno ni to da se datum Gračaničke
bitke (21. novembar) poklapa
s praznikom Vavedenja što je
posveta hrama manastira Kalenića.
Isto tako, u našoj nauci izostalo
je i zapažanje da su se datumi
Angorske i Velbuške bitke takođe
poklopili. U percepciji ljudi
onoga doba takva poklapanja
su predstavljala dokaz izlivanja
Božje milosti. I otuda se u
despotovom žitiju ishod Angorske
bitke tumači kao pobeda, ne
srpskog oružja jer je despot
ratovao kao vazal na strani
Bajazita, već kao oslobođenje
Božjom promisli. Stoga u Kaleniću
po svoj prilici treba videti
još jedan spomen hram na ključne
pobede koje su Stefanu Lazareviću
i njegovim bliskim saradnicima
omogućile da predvode državu
koja je sticajem okolnosti ušla
u vode samostalnosti...
Vidovdanska
bitka nije izgubljena?
* Otvarajući izlozbu u Kruševcu,
ponovo ste se upitali kakav
je istinski ishod Kosovske bitke
i kakav bi bio mogući uticaj
na dalja istorijska dešavanja
činjenice da je ona možda ipak
drugačije okončana?
- Nije reč o stvarnom ishodu
Kosovske bitke koliko o našoj
percepciji samog ishoda i njenoj
upotrebi u potonjim vekovima.
Nije nepoznanica da se epskoj
tradiciji o izgubljenoj bici
više od jednog veka gotovo neuspešno
suprotstavljaju saznanja kritičke
istoriografije sa potpuno drukčijim
ishodom... Nešto slično, no
u drukčijem kontekstu, imamo
s Angorskom bitkom. Zato je
novootkriveno upoređenje despota
Stefana s Heraklom od ključne
važnosti - kad se autor žitija
odlučuje na to, on koristi staru
antičku poslovicu da "ni
Herakle ne može protiv dvojice",
ali despot ipak može jer je
uspeo da se izbori na dva fronta,
pa je značajniji i od samog
Herakla...
* Od početka 18. veka, kada
u Kalenić dolaze i obnavljaju
ga monasi iz Morače, teče buran
život monaške zajednice koji
je uvek bio određen istorijom
naroda Srbije. Kakve sve interakcije
tu uočavamo?
- Moj poseban odnos prema tzv.
Gerasimovom zapisu, urezanom
pod figurom despota Stefana,
tokom godina istraživanja dobio
je razrešenje jer sam ustanovio
identitet ove ličnosti. Reč
je o Gerasimu Georgijeviću,
prvobitno studeničkom monahu,
koji je u bežaniji pred Turcima,
a nakon propasti Karađorđeve
države, stigao do Vraćevšnice,
Rudnika i Kalenića. Dosad previđeni
podaci pokazuju da je bio u
prilici da se upozna sa starom
kalenićkom riznicom gde je u
dokumentima, koja je ubrzo potom,
u strahu od Turaka, uništio
iguman Nikifor, iščitao podatke
o ktitorima i urezao ih pod
despotovim portretom. Zato nije
slučajno što je on, s drugim
izbeglim studeničkim monasima,
učestvovao u organizaciji prenosa
moštiju Sv. Kralja Stefana Prvovenčanog
iz Feneka u Kalenić, čineći
od Kalenića jedno od ključnih
duhovnih središta u doba rane
vlade kneza Miloša Obrenovića,
sasvim na tragu drevne srednjovekovne
tradicije.
Biće još
čudotvornih ikona
* Praznik sv. Vasilija Ostroškog
se, recimo, u manastiru Kalenić
po ustaljenoj praksi proslavlja
prethodnim činom Svete tajne
Jeleosvećenja o kojoj se smatra
da ima moć uticaja ne samo na
naše telesno, već i na duhovno
zdravlje...
- Srednji vek je bio složeno
doba u kome su se ljudi, u potrazi
za isceljenjima i u očekivanju
pomoći, što je i danas slučaj,
oslanjali kako na kanonsku medicinu,
tako i na sujeverje. Duhovna
središta su posedovala, uz mošti
svetitelja, i čudotvorne ikone,
dok su potrebama najšire zajednice
bili upodobljeni raznovrsni
obredi koje je najbolje sagledati
kroz prizmu socio-kulturne antropologije.
Novija istraživanja, u okviru
kako svetske medievistike tako
i vizantologije, pokazuju da
su svete mošti i čudotvorne
ikone dolazile u žižu interesovanja
radi isceljenja u slučajevima
bolesti i jalovosti, kao i radi
sticanja ili očuvanja političkog
legitimiteta.
* Odnedavno, u crkvi manastira
nalazi se i svetogorska čudotvorna
ikona Bogorodice Gerondise.
Koliko se ovaj prostor i na
koji način uklapa u sliku o
čudotvornosti pravoslavnih hramova,
posebno s obzirom na šestovekovni
kontinuitet postojanja?
- Ne samo da je u Kalenić pre
nekoliko godina stigla kopija
čudotovorne ikone Bogorodice
Gerondise, već i Trojeručice,
a u planu je nabavka i drugih.
Moje skromno mišljenje je pozitivno.
Duhovna središta ne mogu imati
pun "kapacitet" ako
u njima nema neophodnih sadržaja
koji su dokazali da u najširim
krugovima društva predstavljaju
bitan, ako ne i ključan činilac
kulta i verovanja.
