Iluminati
- Prosvećeni
1 2
3
Nekada
je glasina o Iluminatima bila
tek prigušeni šapat priče o
drevnoj zavereničkoj organizaciji
koja manipuliše čovečanstvom
u sopstvene mračne svrhe, skrivena
od očiju javnosti u senkama
istorije. Iluminati su se infiltrirali
u krugove moći preko masonskih
grupa, pokretali revolucije
i rušili kraljevstva. Stekli
su kontrolu nad međunarodnim
bankarskim sistemom, a upravljanje
novcem im je omogućilo da tajno
vladaju svetom. Poslednjih godina,
međutim, taj veo tajanstva je
postepeno podizan. Danas se
može reći da je tajanstvenost
Iluminata prilično erodirala.
Najpre su 1975. objavljene tri
knjige koje će kasnije biti
štampane kao jedna pod naslovom
Trilogija Iluminatus,
koju potpisuju Robet Šej i Robert
Anton Vilson; zatim se pojavila
video igrica; da bi na kraju
priča o Iluminatima iskakala
iz svakog ćoška popularne kulture
- od Anđela i demona
Dena Brauna, do filma Tomb
Rajder sa Anđelinom Džoli
u glavnoj ulozi. Jedino što
prava istina o Iluminatima i
dalje ostaje neuhvatljiva kao
i tokom svih prohujalih vekova.
Kao politička
zavera, grupa pod imenom Bavarski
Iluminati postojala je zapravo
veoma kratko. Bilo je to tajno
društvo posvećeno širenju republikanizma,
osnovano 1776. godine a zabranjeno
1790. Tada je i prestalo da
postoji. Iako su izazvali mnogo
buke, Bavarski Iluminati su
bili prilično neuspešni revolucionari.
Možda i jesu inspirisali druge
grupe, ali postoji premalo dokaza
da su sami Iluminati uspeli
da se održe kao politička snaga.
Ipak, ova je grupa bila veštačka
tvorevina jednog čoveka i imitacija
daleko starijih i mnogo uticajnijih
Iluminata. A da bismo saznali
nešto o njima, moramo se vratiti
u Španiju 16. veka.
"Novi hrišćani"
Veći
deo Španije je vekovima bio
pod upravom Mavara. Muslimani,
Jevreji i hrišćani su živeli
zajedno u miru tokom tog perioda,
koji je kasnije opisan kao zlatno
doba umetnosti i nauke. Međutim,
do kraja srednjeg veka mavarsko
kraljevstvo je posrnulo pred
hrišćanskim osvajačima tokom
procesa nazvanog rekonkvista.
Novi režim je promovisao i novi
slogan: jedna zemlja, jedna
vera. Isteravši Mavare iz
Španije, hrišćani su zatim odlučili
da se pozabave "jevrejskim pitanjem".
Nasilje nad Jevrejima je u toj
zemlji sprovođeno javno još
od 1391. Hrišćani su vršili
stravičan pritisak na Jevreje
da se pokrste: katolički monarsi
Ferdinand i Izabela su 1492.
objavili edikt da Jevreji moraju
biti kršteni u katoličkoj crkvi
ili u protivnom prognani iz
španije. Mnogi su otišli, ali
su mnogi i ostali.
Hiljade
preobraćenika koje su nazivali
konversos ili "novi hrišćani"
su tada postali nova građanska,
obrazovana srednja klasa Španije.
Ironično je što se efekat edikta
pretvorio u potpunu suprotnost
onoga što je nameravano da se
postigne: konverso porodice
koje su ranije bile pritajene
i trudile se da budu što manje
uočljive, sada su izjednačene
sa svojim susedima. Konversos
su mogli da obavljaju javnu
službu i to su često i radili,
pa su se ne retko uzdizali do
visokih pozicija. Konverso pisci
i pesnici su značajno doprineli
razvoju španske kulture - čak
je i Servantes, najveće literarno
ime Španije, verovatno poticao
iz takve preobraćene porodice.
A katolička crkva je bila prisiljena
da se suoči sa novom generacijom
mladih sveštenika koji su poticali
iz konverso porodica.
Predrasude
umiru sporo, pa su mnogi stari
hrišćani sa dubokim prezirom
tretirali svoju novu braću po
religiji. Neizbežno su počele
da se prenose razne teorije
zavere, nagoveštavajući da su
se konversos infiltrirali u
crkvu i državne institucije
ne bi li ih preuzeli. Ovu ideju
je posebno popularisao fratar
Alonso de Espina u svom traktatu
iz 1466. po imenu Fortalitium
Fidei Contra Judaeos (Tvrđava
vere protiv Jevreja). Hroničar
iz Sevilje je 1481. zabeležio
zaveru grupe starijih konversosa
protiv autoriteta. Oni su prikupljali
oružje i ljude za ustanak i
verovali da mogu dobiti javnu
podršku. Ali zaverenici su izdani
i uhapšeni - prelepa kćer njihovog
vođe je bila zaljubljena u hrišćanina
- i glavni predvodnici javno
su pogubljeni. Ova priča je
obezbedila savršeno opravdanje
kasnijim generacijama koje su
čvrsto verovale da se konversosima
ne može verovati. Tek je u 20.
veku istoričar Henri Kejman
dokazao da je čitava priča o
zaveri bila najobičniji falsifikat.
Da bi
sprečili ljude jevrejske krvi
da rade u javnoj službi, španske
vlasti donose zakone o rasnoj
čistoći, a 1478. osniva se i
nova organizacija koja će se
baviti religioznim subverzijama:
španska inkvizicija. Inkvizicija
je revnosno istraživala svaku
tvrdnju da konversos tajno praktikuju
svoju staru religiju, pa su
se inkvizitori mučenjima i psihološkim
terorom potrudili da niko ne
skrene sa "pravog puta". Mnogi
konversos su bili iskreni hrišćani,
koji su uneli neke nove ideje
u hrišćanstvo.
Prvi
nagoveštaji pokreta čiji će
se sledbenici nazvati Prosvetljeni
- Iluminati na latinskom ili
Alumbrados na španskom, pojavili
su se 1511. godine. Pedro Ruiz
de Alkaraz je propovedao formu
hrišćanstva čiji je cilj bio
da se kroz kontemplaciju postigne
mistično iskustvo i vidi Svetlost
Božija. Alumbrados su isticali
moć božije ljubavi i uzaludnost
ljudskog truda - uključujući
i onaj koji ulaže crkva. Oni
su ekstatične vizije i pojedinačno
pričešće zamenili crkvenim ritualom
i svešteničkom meditacijom.
Neki od Alumbradosa su poticali
iz starih aristokratskih porodica,
ali su većinu činili konversos.
Dvadesetih godina 16. veka,
Inkvizicija je objavila da su
Alumbrados jeretici i zdušno
nastojala da ih potpuno iskoreni.
Pokret je bio prisiljen da pređe
u ilegalu. Iz političkih razloga,
Alumbrados su optuživani i često
osuđivani kao protestantski
luterani, što je potpuno izmišljena
"jeres". Bilo je to kao kada
bi budisti bili osuđeni da su
hindu, što je suđenjima davalo
oreol nadrealnog. Ignacijus
Lojola je takođe optužen da
je Alumbrado. Kada je sa sebe
skinuo sumnju, postao je sveštenik
i osnovao jezuitski red, koji
će postati moćna elita sveštenika
pod direktnim autoritetom pape
lično. Između jezuita i Inkvizicije
postojala je dugotrajna netrpeljivosst,
iako su upravo jezuiti najviše
pomogli da se okonča pokret
Iluminata u Španiji. Ali umesto
da se suprotstave misticizmu
oni su ga prigrlili, pa je njihova
katolička crkva postala prijemčivija
za potencijalne Alumbrados.
Pokret
nije u potpunosti ugušen i ponovo
se pojavio u Francuskoj pod
imenom Ilumines. Ali kao potencijalni
religiozni pokret, iluminizam
je u potpunosti izgubio svoju
šansu. Špansko iskustvo sardži
sve elemente koji se pripisuju
Iluminatima. Pokret koji su
inspirisali vizionari se suprotstavlja
ustanovljenom poretku; suočava
se sa društvom koje potresa
strah od infiltracije; tu je
i nasilje kao reakcija na njihovo
postojanje, zbog čega se pokret
povlači u ilegalu. Popularna
slika Iluminata kakve mi znamo
- zavera protiv društvenog poretka
koju su pokrenuli Jevreji -
upravo je rođena. Otkuda se
pojavila Alumbrado jeres? Glavna
jevrejska misao nije ohrabrivala
odbacivanje religioznih autoriteta
u korist direktnog ličnog pristupa
Bogu svetosti. Ali takvo verovanje
jeste suština mističnog jevrejskog
pokreta poznatog kao kabala.
Kabalas
Reč kabala
potiče od glagola primiti. Označava
tradiciju koja se bavi razumevanjem
Boga i ličnog mističnog iskustva.
Glavno kabalističko delo je
Sefer Zohar ili Knjiga
Sjaja, kompilacija učenja koju
je u Španiji priredio Mojsije
iz Liona oko 1280. godine. Iako
on tvrdi da sadržaj knjige potiče
iz još starijih izvora, savremeni
naučnici veruju da je Sefer
Zohar u potpunosti Mojsijevo
autorsko delo, zapravo sinteza
verovanja toga vremena i njegovih
ideja. Upakovaši sve u tradicionalnu
formu i ispisavši stranice aramejskim
jezikom, Mojsije iz Liona je
Zoharu podario veći autoritet
a svoje nove ideje učinio prihvatljivijim
publici svojih savremenika,
čime je istovremeno vešto izbegao
optužbe za jeres koje bi mu
uputili ortodoksniji učenjaci
toga vremena.
Kabala
je teologija svetlosti, u kojoj
je Univerzum opisan terminima
10 sefirota - atributa li aspekata
Boga. Sefiroti se opisuju kao
sfere kroz koje se svetlost
Boga prenosi čovečanstvu. Sefiroti
daju oblik božanskoj svetlosti,
odvojeni su ali su istovremeno
jedno sa njom "na isti način
kao što su zraci koji nastaju
iz svetla jednostavno manifestacija
jedne iste svetlosti". Svaki
sefirot ima svoje ime i kvalitet,
pa je Binah = razumevanje, Hokmah
= mudrost i tako dalje. Svaki
se odnosi prema drugima na poseban
način, a svi zajedno formiraju
strukturu koja se opisuje kao
drvo ili primordijalna ljudska
figura Adama Kadmona.
Kao prvo
stvoreno biće i veza između
čovečanstva i Boga, Adam Kadmon
je uključen u stvaranje ali
i iskupljenje sveta kada zlo
konačno bude iskorenjeno. Tada
stvari postaju mnogo kompleksnije:
iz 10 sefirota nastaje drugi
svet od još 10 sefirota, što
je zapravo fizički svet kakvog
znamo. Postoje još i treći i
četvrti svet koje naseljavaju
anđeli i demoni od kojih su
svakome dodeljeni posebni atributi.
U kabali su imena posebno važna,
jer je od 22 slova hebrejskog
pisma stvoreno sve u Univerzumu.
Bog je stvorio svet činom imenovanja.
Kombinacije slova obuhvataju
sve što je ikada postojalo,
postoji ili će tek postati.
Ovakvo verovanje je uticalo
na uspon hermeneutičkog aspekta
kabale, načina dešifrovanja
poruka skrivenih u svetim tekstovima.
Postoje
tri različite tehnike dešifrovanja:
Temura: zamena slova
reči da bi se anagramima stvorile
druge reči. Gemetrija:
slova imaju numeričke vrednosti
i mogu se porediti sa drugim
brojevima ili rečima. Notarokon:
stvaranje reči od inicijala
fraza (tako "Ateh Gibor le-Olam
Adonai" - "Ti moćni umetniče
zauvek, Bože", postaje nova
reč: AGLA). Tehnike su potpuno
okupirale renesansne kabaliste,
pa su zdušno mešali reči i brojeve
pokušavajući da otkriju skrivene
tajne Univerzuma i razotkriju
mnoga moćna imena Boga. Na primer,
izračunali su da u Univerzumu
postoji tačno 301 655 172 anđela.
A šta njihovi moderni parnjaci
mogu sve da izračnaju uz pomoć
kompjutera, teško je i zamisliti.
Upravo
je ovaj aspekat podstakao uspon
"praktične kabale". Zohar
sadrži detalje kako komunicirati
sa skrivenim moćima, objašnjava
kako komandovati anđelima i
demonima da bi se uticalo na
prirodu, lečile bolesti, bacale
kletve na neprijatelje, predviđala
budućnost i izvodila druga čuda.
Na primer, u jednom delu kabalističkog
folklora bračnim parovima je
dopušteno da predvide ko će
od njih prvi umreti. Da bi to
ustanovili, oni će sabrati brojeve
svojih imena i videti da li
je rezultat neparan ili paran.
Alumbrados
su se pojavljivali u gradovima
kakav je, na primer, bio Toledo
- nekadašnji centar kabalizma
- pa iako je izgledalo da nisu
preterano upućeni u poznavanje
kabale, suštinska ideja o ličnom
doživljaju božanske svetlosti
je istrajala. Možda i zbog toga
što su konversos, posle gubitka
svojih hebrejskih i aramejskih
knjiga, uspeli da sačuvaju samo
usmenu tradiciju. Zanimljivo
je da su mnoge Alumbrado vođe
bile žene, grupa koja ni u kom
slučaju ne bi dobila pristup
pisanoj komponenti kabale.